“Moj tata je pred rat 91. prodao neku robu komšiji za 300 maraka tj.rekao je da će ga sačekati neko vrijeme za novac jer trenutno ovaj nije imao.
U međuvremenu se zaratilo, svako na svoju stranu po bijelom svijetu, izgubili kontakte, tata više nije ni mislio na taj novac.
Poslije 25 godina zvoni fixni, zove komšija..
Kaže živi u inostranstvu, snašao se i nije zaboravio na dug. Došao je kod nas i donio novac.
(Izvor: Ispovesti.com)
Ostavi komentar