“Dođem kući u dva i ne mogu…”

Dođem kući u 2 i ne mogu da vjerujem, žena je ručak taman skuhala, topao još da ne bih jeo hladno. Veš opran, kuća pospremljena. Molim me da ručam i legnem, tako i bilo iako je čudno za nju.

U snu me probudi fen za kosu ustanem da vidi šta radi oblači kratku suknju, pali auto i odlazi… znao sam da ide sa nekim, ali sam je ispoštovao vratio se u krevet.

Stigla je kasno noću pozvao sam je da razgovaramo o tome gdje je bila cijeli dan, rekla mi da bila poslovno sa kolegom da je poslije ručka išla kod njega u stan.

Bila je iskrena i otvorena nisam bio ljubomoran. Razumijem njenu potrebu i želim da živim u mirnom braku, nisam ljubomoran na ženu.”