„Jedan skok koji je promenio sve: Priča o borbi, nadi i hrabrosti“

Kobni trenutak 🌊

Stefan Poštin (30) iz Barande, mladić čiji je život u trenutku postao noćna mora, priseća se kobnog leta 2015. godine. „Odlučio sam da skočim kako bi me sestra uslikala. Stavio sam ruke iznad glave, skočio i… Otvorio sam oči, nisam mogao da pomerim ništa, plutao sam u vodi. Kao da sanjam… Ostajem bez daha i počinjem da se davim!“

Nesreća na odmoru ⚠️

U razgovoru za Kurir, Stefan prepričava kako je odlazak na plažu, mesto poznato i voljeno, postao scena tragedije. „Ne sećam se da sam udario u dno. Počeo sam da se davim i nisam mogao da izronim. Samo sam mogao glavom da mrdam, ne bi li neko primetio da nešto nije u redu.“ Njegova sestra je, smatrajući da se zabavlja, prvo bila uverena da ronilac samo vežba. Ipak, kada je shvatila ozbiljnost situacije, pozvala je pomoć.

„Stigli su i Stefanovi roditelji i Hitna pomoć. Stavili su mu kragnu i odvezli ga za Solun.“

Prva dijagnoza i borba za oporavak 🏥

Nakon dolaska u bolnicu, situacija je postala još dramatičnija. „Na početku je sve bilo haotično, doktori su trčali oko mene, a ja nisam imao pojma šta se dešava. Rekli su mi da je nastupila kvadriplegija jer sam navodno polomio vrat udarivši o dno mora.“

Nakon povratka u Beograd, Stefan je saznao da operacija nije bila neophodna, ali je nosio halo-trakciju 35 dana. „To nije vratilo pršljen na mesto jer nije bila kompletna povreda. Samo sam glavu mogao da pomerim.“

Put ka rehabilitaciji 💪

Prošao je kroz teške rehabilitacije u Sokobanjskoj, gde su se polako vraćali osećaj i pokretljivost. „Nastavio sam kod kuće s vežbama, ali se napredak usporio.“ Godinu dana posle nesreće, Stefan je upisao IT gimnaziju, pokazujući izuzetnu snagu volje.

Nova nada i budućnost 🌅

Pet godina nakon povrede, Stefan je otišao na privatnu kliniku gde je saznao da je pršljen trebalo da bude operisan odmah nakon nesreće. „Operisan sam 2020. godine. Kako su sklonili taj pršljen, cirkulacija se ubrzala. Verujem da ću jednog dana stati na noge, ali to ne može vežbama da se vrati.“

Stefan je sada fokusiran na budućnost i istraživanje novih mogućnosti. „Osećam dodir, ali ne mogu da razlikujem da li je toplo ili hladno. Lek koji se ispituje u Čikagu bi mogao da otkloni taj problem.“

Zaključak

Priča Stefana Poština je priča o hrabrosti, borbi i neizmernoj nadi. Iako je prošao kroz strašne trenutke, njegova volja za životom i napredak koji postiže inspirišu sve nas. Njegova rečenica „Verujem da ću jednog dana stati na noge“ postaje simbol nade za sve koji se suočavaju sa sličnim izazovima. Njegova borba nije samo lična, već i univerzalna, podsećajući nas na snagu ljudskog duha u najtežim vremenima.