Nezdrava hrana, velike količine industrijski procesirane hrane, stres i slaba fizička aktivnost su „recept“ za dijabetes.
Sa doktorom Sašom Kikovićem, endokrinologom sa VMA, razgovarali smo o prvim znakovima koje ukazuju na dijabetes:
*Kada rezultati pokažu povećanu glukozu u k*vi, šta pacijent treba da radi? Da li se stanje prati neko vreme ili odmah traže odgovarajući lekovi?
Kod pacijenata koji imaju povišenu glikemiju našte ≥7.0mmol/l i ako se to potvrdi u ponovnom uzorku radi se o šećernoj bolesti i u zavisnosti od tipa treba započeti lečenje. Ako je glikemija našte od 6.1 do 6,9 (* 5.6 – 6,9) mmol/l uraditi test opterećenja šećerom (OGTT). Kada je glikemija našte < 6,1 mmol/l (* < 5,6) a glikemija u 120 min. OGTT-a ≥7.8 i <11.1mmol/l radi se o Intoleranciji na glukozu . Neadekvatna glikemija našte podrazumeva sitaciju kada je glikemija našte od 6.1 do 6.9mmol/l (*5,6-6,9) a u 120 min OGTT-a <7.8mmol/l. Ovo su podaci američke asocijacije za dijabetes.
Nedekvatna glikemija naše i intolarancija na glukozu predstavljaju predijabetes. To stanje zahteva započinajnje lečenja, inicijalno promena stila života( dijeta, fzička aktivnost), a po potrebi i medikamentozna terapija.
Dijagnostički kriterijumi za dijabetes:
1. Glikemija našte ≥ 7,0 mmol/l ili,
2. Glikemija u toku OGTT-a sa 75 g glukoze u 120. minutu ≥ 11,1 mmol/L ili,
3. Glikemija u bilo kom slučajnom uzorku k*vi (bez obzira na obrok) ≥ 11,1 mmol/L uz prisustvo tipičnih dijabetesnih simptoma (poliurija, polidipsija, gubitak u telesnoj težini)
4. HbA1C ≥ 6.5%
*Da li se povišena glukoza u k*vi može smanjiti dijetom i koji je to način ishrane u pitanju?
Svim pacijentima savetuje se takozvana dijabetična dijeta, a kalorijski unos se prilagođava prema konstituciji pacijenta. Samo lečenje dijetetskim režimom ishrane može se sprovoditi kod pacijenata sa graničnim vrednostima glikemije.
Dijabetična dijeta treba da sadrži 50 – 55% ugljenih hidrata , 30 – 35 % masti (<30 u tipu 2 DM) i 10 – 15% proteina. Broj obroka 5 – 6 dnevno. Što se tiče unosa soli kod pacijenata za normalnim k*vi pritiskom preporučuje se 6 g dnevno, a kod pacijenata sa povišenim k*vi pritiskom 3 g na dan.
Bitno je fokusirati se na unos najzdravijih ugljenih hidrata, koji se prvenstveno nalaze u voću, povrću, celovitim žitaricama, mahunarkama (pasulj, grašak i sočivo) i u mlečnim proizvodima sa niskim sadržajem masti. Vlakna regulišu varenje hrane i pomažu u kontroli nivoa šećera u k*vi. Hrana bogata vlaknima uključuje povrće, voće, orahe, mahunarke (pasulj, grašak i sočivo), pšenično brašno i pšenične mekinje.
Konzumirati rečnu ili morsku ribu barem dva puta nedeljno. Riba može biti dobra alternativa za meso koje je bogato lošim mastima. Na primer, bakalar, tunjevina i iverak imaju manje ukupne masti, zasićenih masti i holesterola nego svinjetina ili piletina. Ribe kao što su losos, skuša, tunjevina, sardina i plava riba bogate su omega-3 masnim kiselinama koje doprinose očuvanju KVS.
Hrana koja sadrži mononezasićene i polinezasićene masti može smanjiti nivo holesterola. To su avokado, bademi, orasi, masline i uljane repice, masline i kikiriki. Ali ne preterivati pri unosu navedenih namirnica jer su sve masti vrlo kalorične.
Namirnice koje treba izbegavati kod dijabetesa?
Dijabetes povećava rizik od srčanih bolesti i moždanog udara ubrzavanjem razvoja aterosklerotskih promena. Hrana koja bi se trebala izbegavati kako ne bi došlo do razvoja ozbiljnih poremećaja obuhvata:
- zasićene masti
- mlečne proizvode sa visokim sadržajem masti
- namirnice visoko obrađenih namirnica životinjskog porekla kao što su šunke, kobasice, slanina i slični proizvodi
- trans masti: ova vrste masti se nalaze u prerađenim proizvodima, prženim proizvodima, margarinu
Holesterol: Izvori holesterola uključuju mlečne proizvode sa visokim sadržajem masti, meso, jaja. Cilj je ograničiti unos na oko 200 miligrama (mg) holesterola dnevno.
U redovnoj kontroli terapije treba posebno obratiti pažnju:
• Da li je adekvatna ishrana sastavni deo načina života ?
• Da li dnevni raspored unosa kalorija odgovara vrsti insulinske terapije, načinu života i lokalnim navikama u ishrani ?
• Da li je unos kalorija odgovarajući za željenu telesnu težinu ?
• Da li se obroci i užine uzimaju u odgovarajuće vreme?
• Da li je unos alkohola značajan i da li to doprinosi pojavi hipoglikemija ?
• Da li postoji potreba za posebnim oblicima dijete (poseban način života, pojava komplikacija)?
Ostavi komentar