Mama me je ostavila tako što mi je rekla da ne može zbog toga što se greškom udala i rodila dijete da ispašta cijeli život i da me vuče kao teret i da zaslužuje bolji život.
Bolilo je jako, imala sam samo 8 godina. Tata mi je život posvetio, platio fakultet, kupio kola, skoro mi je rekao da sam nešto najljepše što mu se dogodilo.
Prije dva dana je majka došla na vrata da moli za pomoć jer ju je muž izbacio iz kuće. Nikoga ne mrzim ali sam tada po prvi put imala želju da uradim nešto loše. Tata, hvala ti.
Ostavi komentar