Ziba Kavazović: Potraga za istinom i smirenjem nakon 30 godina bola

Pismo koje je promenilo sve 🌧️

Ziba Kavazović je nakon rata primila pismo koje joj je otvorilo vrata prošlosti, donoseći sa sobom teške istine. U pismu, komšija srpske nacionalnosti, čije ime se i danas čuva, otkrio je kako su u junu 1992. godine, iz njene porodične kuće u selu Kusonje kod Kalesije, odvedeni i ubijeni sedam članova njene porodice, uključujući troje maloljetnika. Ova informacija je Zibi donela bolan udarac, ali i nadu u traganje za posmrtnim ostacima voljenih.

„Žene i djecu su vodili prema Kladnju, a muške su odveli u logor ‘Sušica’. Moji su sklonili u selo, napravili sklonište, jer je blizu bila šuma.“

Muke porodične tragedije 😢

Ziba se seća svojih roditelja, brata i dece, poslednji put ih je videla u maju 1992. godine. Njeni najbliži su se sklonili u šumu kako bi preživeli, ali su ih, nažalost, pronašli. „Bilo je puno još stanovništva koje je ostalo u Kusonjama. Jednog po jednog su hvatali i ubijali,“ priča Ziba sa suzama u očima.

Ona je svedočila o mučenjima i ubistvima koja su se dešavala u logorima. „Moji su uhvaćeni prilikom dolaska do kuće. Srbi su osjetili dim iz stare kuće i tako su ih pronašli,“ dodaje ona, a srce joj se slama dok se seća tih strašnih trenutaka.

Apel za istinu i pravdu 📜

U svojoj potrazi za odgovorima, Ziba je obratila Državnoj agenciji za istrage i zaštitu (SIPA) i Institutu za nestale osobe BiH. Saznala je da bi njeni voljeni mogli biti zakopani u selu Jasikovci, ali čvrstih informacija nema. „Ja bih uputila apel svima koji znaju gde su njihovi posmrtni ostaci, da mu proradi savest,“ naglašava Ziba, pozivajući sve svedoke da progovore.

Njen gubitak je bolan, ali je Ziba odlučila da se bori. „Nije to jedno, to je sedmero. Ko ne bi voleo da pronađe svoje mrtve, da nađu smiraj?“

Sećanja na decu i snove

Ziba se sa tugom seća svoje troje maloljetnih bratića koji su izgubili život. Edin Hrustić je bio pametan dečak sa snovima o pilotu – jedini od svoje porodice nije preživeo. „On je bio odličan učenik, vukovac, a danas bi verovatno bio uspešan čovek,“ kaže Ziba, dok se osvrće na uspomene koje su ostale.

Sa bolom se priseća i svoje nećake Fatime i Dževahira, čija su mladost i snovi prekinuti. „Fatima je bila vredna devojčica, a Dževahir je voleo da sluša muziku,“ opisuje Ziba, a svaka reč nosi težinu bola i tuge.

Zaključak

Ziba Kavazović je simbol hrabrosti i izdržljivosti. Njena borba za istinu i pravdu traje više od 30 godina, a njena priča je podsećanje na bolne rane prošlosti koje se još uvek nisu zacijelile. U svetu gde se često zaboravlja, Ziba nastavlja da traži odgovore, nadajući se da će jednog dana pronaći mir i smirenje za svoju dušu. Njena poruka svima je jasna: „Moramo se boriti za istinu, jer gubitak nije samo lična tragedija, već i kolektivna bol koja se ne sme zaboraviti.“